Sutra je pravoslavni Božić, najradosniji hrišćanski praznik. Dan kada se svi okupimo oko trpeze i molitve i u miru, u ljubavi i darivanju provedemo dan. Dan kada nas posećuju i kada posećujemo prijatelje koje ne stižemo da viđamo koliko bismo želeli…
Moja porodica ima taj predivan običaj koji negujemo, a to su nove čarape na Božićno jutro. Verujemo da donosi sreću, novine, napredak. I obično mama koji dan pre Božića uz suve smokve i kajsije kupi svima i nove čarape, a onda nas vija ujutru samo da proveri jesmo li sanjivi zaboravili. Volim naše Božiće, predivne su to uspomene…
Ali eto ovaj Božić provešću na nekom drugom delu planete, u jednoj drugoj zemlji. Zemlji komunizma, zemlji budizma, laoizma, taoizma, drvenih štapića, kosookih ljudi i puno ljute hrane… I moja cimerka, inače Koreanka, koja je interesujući se za srpske običaje saznala i za ovaj malopre pomenuti s čarapama, odlučila je da me iznenadi. Da mi dovede Božić u Peking. I evo ova predivna slika, ovaj par čarapa je njen dar. I sutra ujutro ćemo ih zajedno obuti i pomislićemo želju. I biće ovo zasigurno jedan drugačiji Božić, ali će biti jednako divan. Voljeni moji neka ovo bude moja Božićna poruka, zaista nije važno koje smo vere ili rase i koji kalendar pratimo. Možemo živeti u miru, u ljubavi j različitosti, poštujući jedni druge.
Kamsahamnida moja Lynzy, uz mir Božiji Hristos se rodi!
Za OG portal, iz Pekinga, Tamara Petrichor