Gospođa sa odjela salamurina, u Konzumu, precizna je u količinskom rezanju istih ka palestinski projektil ispaljen iz praćke… u gađanju izraelskog tenka.
Aj kad se netko pri rezanju zajebe za 2-3 dkg… al ova kad se zajebe, 8eročlanu obitelj moš nahranit + poslat u crveni križ 3 paketa salame. Neki dan tražim 10 deka parizera… nareže mi 17. Drugi dan tražim opet 10… žvajzne, krepo ako lažem, 19! Još je i sama skviknula “U, ja pretjerala, može li 19?”… reko “Gospođo, ja možda izgledam ka da pohanog vola možem pojst, al 19 mi stvarno previše.”… i skine ona… zapakira… ja na kasu… kad na kasi vidim, dala mi 16. Krutejebo, marendo sam od 10 do podne… skoro žuljeve na zubima dobio. Kad sam podrigno, jato golubova me napalo… to je na parizer bacalo do Ženeve i nazad.
Danas sam tražio 5 deka… pitala me ako će mi to biti malo… reko jebe me žgaravica… narezala je 10… i klasika “Može 10?”… reko “Ma taman!”. Jebate, 3 dana mi trebala da ju izbaždarim.
Poslije mene dođe čojk, traži 15 deka gaude… ja kad sam to čuo, odma sam počeo bježat… reko ovaj će na kasi tražit jamca i kredit… jer… otkud čojku pare za 2 tone sira!?!?
Ako ovo čuje Todorić… nek joj uruči “Orden zlatne rezne ploče salamoreznice sa lentom kralja Tomislava koji konja hrani sa viškom parizera iz sendvića”… zima te jebla, ova je sama više salame prodala neg kolumbijski narkokartel kokaina.
Orden zlatne rezne ploče salamoreznice
