Veprovi se pare jednom godišnje. Naše Vlade ne mogu potrajati duže od razmaka 2 uboda vepra. Provodili bi reforme, al ih jebe što se svake godine raspadnu. Krutejebo, u normalnoj državi treba 400 godina proći da se slavi sastav 100-te jubilarne Vlade… kod nas Vlada ka menstruacija, svakih mjesec dana druga. Mi postašmo ka Šveđani… oni ne znaju tko im sjedi u Vladi jer ih ne zanima… a mi ne znamo jer nemoš ni znati… kakoš znat kad svaki ministar traje kraće neg prdac nakon posta petkom. Zgrada Vlade postala ka javna kuća… uđu unj… budu pola sata, “Ajmo sljedeći”. Onom policajcu na ulaznim vratima utrnula ruka od pozdravljanja… salutira svakom koga vidi… jebiga, kad za svakog misli da je ministar. Dođe mi da cijelu plaću odnesem u rent-a-car i iznajmim audija 8 na 20 minuta. Kum nek me vozi pred zgradu Vlade. Izađem… murjak me pozdravi… ja kimnem glavom… odem na sjednicu Vlade… kurac bi itko pomislio da nisam ministar. Jeba ja sebe ako bi me itko skužio. Plenkara bi me možda pitao “Tko si ti?”… ja bi mu reka “Ministar obrane”… pita bi me “Kako radi ministartvo?”… ja bi mu reka “Malo jebeno otkako sam posla fax Donaldu Trumpu da objavljujemo rat Americi!”. Krutejebo… i rat moš objaviti, nitko skužio ne bi… osim Amerke…