Neki dan sam se našao sa svojim kolegom građevinarom. On je inače iz Međimurja. I tako… ulazim u kafić, vidim njega kako sjedi sa još nekim čovjekom… reko “Pa gdje si, još si živ?”, pozdravljam ga… a on meni:
- “Šteri so se znal kak ar nejbolše!!!” (karikiram al tako mi je zvučalo)
I pomislim si u sebi “Jebote, ja sam skroz zaboravio, pa ja njega nikad ništa nerazumijem!”… i sjednem ja, pokazuje moj kolega na ovog drugog čovjeka, pozdravimo se, kužim, i taj drugi je iz Međimurja. Njih 2 na mene samog. Da ti vidiš razgovora sunce ti jebem, pa to svijet vidio nije… Pita ovaj drugi mene: - “Ve nam se najže se tako!?”
reko: - “A ono, kako kad!” (znači moga mi je reći da mi jebe mater, ja bi mu reka KAKO KAD)
kad njih dva u glas - “HAHAHAHAHAHAAH”
ja isto: - “HAHAHAHAAHAHAHA”
viče ovaj moj, prvi Međimurac: - “Konobar, pive daj!”
ja reko: - “Fala kurcu da vas nešto razumijem, ajd bar ćemo pivu popit!”
kaže ovaj prvi: - HAHAHAHAHHAHAHA
kaže ovaj drugi: - HAHAHAHAHAAHAHAH
ja reko: - HAHAHAHAHAHAHAHA
I tako je bilo dok se nismo napili, kad smo se napili, sve sam ih razumio, pa sam počeo komentirati nešto u vezi posla: - “Kaj vas 2 pak nemrete to sami?”
veli ovaj drugi prvom i to na tečnom hrvatskom: - “Zašto on na zagorskom priča? Provocira nas?”
onda ja - HAHAHAHHAAHHAHA
onda oni - HAHAHAHAHAHAHAH
onda ja: - Konobar!!!!!
onda oni
_ Konobar!!!
Točno se veselim ponovnom susretu jer ovakva druženja ti stanu na prste jedne ruke a budu baš kvalitetna jer su rijetka… Međimurac i Ličanin… zvuči ka slikovnica za djecu do 3 godine… al baš nas briga, nama je bilo dobro…
…HAHAHAHAAHAHAHAHHAHA…