Prekjučer Valentinovo bilo… a i od mog prijatelja Slavka rođendan. Stanem ja u neku parfumeriju… nađem 2 parfema… bili na akciji pa uzeo i sebi jedan da ne smrduckam.
Dođem na kasu:
– Dobar dan
– Dobar dan
– Evo uzeo bi ova 2 parfema
– Dobro… to znate, oba su muška
– Da da… znam. (ni ne slutim ja kud to ide)
– Valentinovo je, lijep je to poklon – kaže ona
Okrenem se oko sebe, sve uređeno u stilu Valentinova… srca vise iz svakog kuta. To je bio trenutak kad sam shvatio kako ona misli da sam peder. Realno govoreći, ona je to pomislila i tu sva priča staje… ja sam za nju peder i točka. Krenuo sam objašnjavati:
– Ma taj drugi uzimam za jako dobrog prijatelja
– Jako dobrog… naravno
Pomislim, entimater pa ja sve dublje u sranju… te nastavim:
– Ma to moj Slavko!
– Vaš… da… lijepo
Sjetim se Slavka… od 365 dana ti se našao na Valentinovo rodit… idi u pm!
– To je tvrdo prijateljstvo gospođo!
– Tvrdo kažete… vjerujem vjerujem
I tu skužim, to je to. Gotovo je. Nema dalje. Sam sam sebe zajeba. Na kraju mi samo preostalo reći:
– 4 godine smo zajedno. Imamo divnu vezu a sad ćemo i isto mirišati.
– Hvala vam… i sretno!
– Hvala i vama!
Oj živote zaprško bez brašna…
Krule – u parfumeriji za Valentinovo
