Znaš ono kad sjedneš u lokalni kafić pa želiš u svom vlastitom miru popiti piće, al ti se uvijek od nekud prikrpi lokalna budala koja te udavi svojim problemima.
Takvu budalu kad vidiš, uvijek pomisliš “Nemoj samo k meni!”… i pičkalimu materina, ka da te je čuo, i u inat ti dođe… i krene pričom, davljenjem… i jeba mater svoju, po sat vremena te davi.
Tako i meni. Svako malo dana eto te budale… džaba ti pravljenje da, ka gledaš u mobitel, to govno kreće sa davljenjem odma iste sekunde čim te spazilo, ko radar kad vidi jureću škodu favorit.
I taj dan ja bio baš nadrkan. Sjeo… naručio si piće, kad eto te budale… reko, e saću ti jebat majku. Odma sam ga pozvao za svoj stol, mada mu to čudno bilo jer inače sam dođe do mene ko bumerang. Na njegovo uobičajno “Što ima?” rekoh mu “Sjedi da ti ispričam!”… milu ti majku jebem, kad sam ga krenuo bombardirati svojim problemima ka on inače mene sa svojim… nakon pola sata, viče on “Idem pišat”… reko jeblo te pišanje, sutra ćeš pišat, čekaj da ti dovršim priču. Zovem konobara, reko daj mu dupli na moj račun, ovo će potrajat. Davim ga pričom ko udav antilopu, on bi se sve maka od mene, a ja nedam, mamu ti jebem znam i ja kukat. Cupka ispred mene ko kum na narodnjacima u svadbi, piša mu se, ja ga ne puštam… reko “Nije to ništa, slušaj sad ovo!” Ma imam spremnih 77 priča za tebe, kretenu jedan, ko turske sapunice pička ti materina udaveška. Gleda on u mobitel, ko ja kad njega vidim, al znam, laže me ko ja njega… reko “Jebo te mobitel, ko tebe treba u 11 navečer!”… pa ga namažem jadikovkama ko kolač orasima. Vidim okreće on očima, ja ga tješim “Tek sam na pola! Konobar, daj nam još piti!”… on viče “Ne mogu više!”… možeš možeš pička ti materina dosadna, saš vidit što je muka. Kad on krene pričat, ja ga prekidam sa “Nije to ništa, slušaj što je meni bilo!”. Kad vidim da me ne prati, pitam ga “Pratiš ti mene?”.. on kaže “Pratim!”… reko “Pratiš me kurac, ispočetka ti sve ispričam!”… ja mu vidim u očima suze…
Nakon 2 sata… ja završio. Sjedi on… skoro pa ne diše. Reko “Ajd sad pišat!”… pita me jesam li sa pričom gotov. Reko jesam. Kaže on “Odo ja kući”
Jučer ga vidim u birtiji… mašem mu rukom u stilu “Aj sjedi ovamo!”… viče mi on:
– U žurbi sam, drugi put ćemo!
ZAKLJUČAK:
Da bi se u životu riješili kretena, morate im posvetiti svog vremena… inače pušite kurac