Sveti Rok – iz vode skok. Tako to nekako vrijedi u našim krajevima. To bi ujedno značilo da su godišnji odmori i odlasci na more, polako ali sigurno, ostali iza nas. Očekuje nas povratak na radna mjesta i, naravno, neizostavni razgovori o tome gdje je tko bio. Upravo o tome, svojevremeno je naš Krule napisao ovako:
Eto 9. mjeseca i kraja ljeta. Krajem ljeta ćete zasigurno zapeti na nekom druženju, kavici, sa nekim tko će vas pitati:
– Jeste li bili na moru?
– Nismo
– Mi jesmo… 10 dana u Makarskoj!!!
Čim odgovoriš da nisi… ovi te odmah poklope da oni jesu… prije bi krepali nego nespomenuli kako su oni bili na moru. Normalnog čovjeka takav podatak ne zanima, osim ako te na moru nije pojeo morski pas pa te zatim živog izasrao na guzicu… e to je već nešto… no u normalnim okolnostima, bar mene, zaboli me kurac jel ko bio ili nije bio na moru. No uvijek se nađu panjevi koji se hvale.
Zato… lažite… lažite koliko god možete…
– Jeste li bili na moru?
– Jesmo… a vi? (E tu im nije po volji)
– Jesmo… 10 dana u Makarskoj… a vi? (Nadaju se da ste vi bili u Senju)
– Dubrovnik… 14 dana… ništa platili nismo, od muža ujak ima apartman od 120 kvadrata, 20tak metara od mora.
– Mi smo bili u Dubrovniku lani, prevelika je gužva tamo, ne sviđa mi se.
– Je slažem se sa tobom… zato smo 12 dana bili na nekoj maloj jedrilici… uglavnom smo po otocima bili. Još smo pomogli jednom čovjeku, ostao mu gliser bez goriva… i zamisli molim te, on nas nađe drugi dan i donese nam 100tinjak kila svježeg voća, ko bi reko, čovjek vlasnik voćare. Znaš kad je moj Mile vikao da mu dam šljiva jer mu se od ananasa povraća. A vi u Makarskoj veliš… kako je vama bilo!?