Ono kad u Njemačku (Minken) doneseš dašak Hrvatske. Dok svi auti uredno gledaju prema dolje… jedino čelik felgen auten gleden prema gore. Narod u Njemačkoj voli pravila i ne želi odudarati od okoline.
Mi iz Hrvatske volimo snalaženje. Nisam prekršio nikakvo pravilo jer na cesti nema pune linije (zapravo nema nikakve) pa se može skrenuti na kontra parking.
Da ne govorim tek o šokiranoj Švabici koja se, nakon mog odlaska, uparkirala na moje mjesto a ja joj dao svoju parking kartu jer je ostalo još 2 sata parkinga… nije mogla vjerovati da joj netko poklanja parking kartu… reko “Ih štraften za Kroacijen, aber evo vam parking karten, imaden još cvaj uren cajta za parkiren!”… zahvaljivala mi se 100 puta. Nije u njihovoj kulturi davati parking kartu koja još traje.
Nisam zna da jedino auti sa euro4 normom smiju u gradove. Po tome, sa svojim opelijanderom neb moga ni u Njemačku… ali uredno sam sa euro 2 normom ulazio u svaki centar grada… samo zato jer sam se drža one stare “Sreća prati idiote”… i upalilo je.
Porcije hrane obilate… piva predobra… narod fin… šetao sam svuda… sve čisto… bio sam u ponoć u najgoroj četvrti u cijeloj Njemačkoj, u Frankfurtu preko puta željezničke, svi mi se micali s puta jer su mislili da sam i ja dio te najgore ekipe… jebiga… valjda zbog veličine… a i ružan sam… nekad je to prednost.
U Stuttgartu sam se popišao po jednoj zgradi, jeeebiga, ulovilo me. Naišla neka baka… fina žena… reko “Enšuldigenzi, mjehur mi pun do ibera, niks geizdržen pa eto…” samo je mahnula rukom.
Na autoputu me presretač zaustavio zbog prespore vožnje (100 km/h) pa me pitali dal vozim drogu… pretresli mi cijeli auto, al do ibera… znaš kad sam i rezervnu gumu vadio van. Kad su završili, reka sam im “Dajdenzi javite svojim kolegen da ste me pretražen jer ja ću i za uru vremenzi jednako biti geružan ka i sad… pa da me i oni nezaustaven!”… bit će prenjeli im, jer sam ih kasnije još vidio ali me nitko nije zaustavlja.
E da… dobio sam jedno 3-4 ponude za posao… reko “Danke, aber ipak ja ode za majne Kroacija!”…
… vratio se Šime… još jučer navečer.