Sinoć je RTL pustio film “Titanic”. Upao sam baš kad su Jack i onaj Talijan kartali poker kontra ona dva Šveda… Švedi su izgubili, a Jack i Mama mia se ukrcali na brod, mada ovo “izgubili” i nije baš tako… jer moš zamislit facu od Šveda kad su drugi dan čuli da su Jack i Mama mia završili na dnu Atlantika.
Uglavnom… baš sam htio pogledati film, bez obzira što unaprijed znam tko će što izgovoriti. I tako… ukrcaju se Jack i Mama mia na brod… brod isplovljava… oni mašu sa palube ljudima u luci… kapetan Bijela Brada naređuje “Udri gas do ibera, tjeraj ga u crveno!”… ovi u strojarnici trpaju ugljen… klipovi u strojarnici skaču ka na golfu dvici… brod piči… delfini skaču isprednjeg… i jebi mu mater, to je sve što sam vidio od filma.
Zašto?
Zato što je krenuo blok reklama… a ja odma prebacio na druge kanale… i jebiga… zagledam se u nešto na drugom kanalu… sjetim se “Titanik majka te jebla!”… prebacim nazad na RTL… e tu sam upao u drugi blok reklama. Opet odem dalje… sjetim se opet “Titanik jebote!”… vratim na RTL… opet reklame.
Tamo negdje oko 1 u jutro… po 70ti put… skočim i pomislim “TITANIK!”… prebacim na RTL… nema reklama… Rose pluta na vratima… Jack kraj nje… ona pušta njegovu ruku… on tone… a ja razmišljam…
… razmišljam kako nakon odgledanih
reklama za Ariel prašak, Operil kapi za nos, Walkmax cipela, tableta za žgaravicu, hranu za mačke, Garnier dezodorans… možda bi bilo u redu skoknuti do Konzuma i kupiti set od 3 lampiona za samo 9,99 kn… jednog zapaliti za Jacka… jednog za Mama miu… i jednog za samog sebe, što sinoć poluživ dočekah kraj filma.