Zovem mater u Liku:
– (plačem)
– Pa sine što plačeš!?!? Jel ljubav sine?
– Kakva te ljubav spopala, to umrlo odavno (nastavljam plač)
– Da nije zdravlje?
– Da bar je, lakše bi mi bilo! (suza mi suzu stiže)
– Pa što je sine moj? Da nije posao?
– Nemoš na baušteli danas dobit otkaz pa da ti obje ruke otpadnu u mješalicu… nije posao (plačem ka junac)
– Oš mi reći što je?
– (plačem)
– Reci sine majci svojoj!?
– Mama… (plačem)
– Reci sine moj?
– Mama… danas mi upala… (plačem)
– Reci?
– upala… REGISTRACIJA AUTA!
Rasplaka se mati… bugarimo oboje… a ona jadna, jeca, skupila jedva zraka… pa pita:
– Sine moj napaćeni… jel ti još i kod ručne ispalo 100 kuna? (plače)
Evo tu smo se oboje naglas rasplakali. Iz slušalice krikovi ko iz horor filma… nedajbog ikom…