Taj dan su meni ka šefu gradilišta rekli kako moramo prekopati cestu u najbržem roku… sve kako bi se stavile nove instalacije struje.
Kopajući naiđemo na stare kablove struje… netko od odgovornih je reka “Boli nas kurac za stare kablove”… a ja organiziram bageriste (njih 2) i iskopamo stare kablove struje. Stari kablovi su nam dali stotinjak kila bakra i par stotina kila olova… kojeg sam prodao Metisu i dobio oko 7 iljada kuna.
Prvu sljedeću subotu naručim pečenog odojka od 24 kile… dođe pečen na bauštelu… kupim brdo gajbi pive, vina, mineralne, i za pedere soka… i nas 20 se ubijemo ka stoka… sateremo svih 7 iljada kuna.
Poslije toga… za radnike sam bio ka Bog. Svaki je htio za mnom na novo gradilište… a i ja… ima sam dobre dečke, vuka sam ih za sobom.
Danas pitam za njih… ovaj u Švabiji… ovaj u Austriji… ovaj na brodu… ovaj u penziji… sve od reda vrijedni dečki… pravi ljudi… ljudeskare…
Nikad više takvih vremena…
Fale mi…
Jebiga…