Čitam danas kakva nas budućnost čeka… u smislu socijalno društvenih kontakata… pa između ostalog, neće biti rukovanja… tapšanja po ramenu… ljubljenja u obraze prilikom čestitanja… i sve drugo.
Nadam se samo da će to trajati kratko, jer ako to postane tradicija… rodit će se nova djeca… steći te neke nove običaje… a mi biti stari… babe i dede… pa kad me netko od 18 godina bude pitao, u toj dalekoj budućnosti
– Deda, jel istina da ste se nekad davno rukovali?
– Je sinko… istina je
– Baš ono… ruka-ruka-stisak?
– Baš tako
– Ahahahahahahah deda, kakvi ste vi kreteni bili! Mi se sad pozdravljamo aplikacijom “hendšejk”
– Bravo sinko… bravo. Nego da deda tebe pita nešto?
– Reci deda?
– Kako se vi mladi sad seksate i radite djecu?
– Pa lijepo. Muškarac svrši u čašu. Čašu se zaveže na jedan štap. Žena napravi stoj na rukama uza zid… raširi noge… rukom se pruži štap… te se ovo iz čaše izlije u nju…. i ona zatrudni.
– Bravo sinko… bravo
– Deda, jel tako bilo i u tvoje vrijeme?
– Slično… jedino što bi deda njoj stavio cijeli svoj štap
– Ništa čaša!?
– A bila je bila… baba i ja bi znali popiti čašicu-dvije prije seksa.