Imam komarca koji me jebe… al pošteno. Evo recimo neki dan. Od ponoći do 3 u jutro ja sam se šamarao ka u kakvom sadomazo porniću. Čujem ga na uhu, ošinem se dlanom o uho da mi zazuji, uho, ne on. Reko ubio sam ga, odjednom me peče gležanj na nozi. Udarim se i tu, i to drugom nogom… krv ti jebem, i to tako da mi sve do bedre utrnulo… on zuji na drugom uhu… žvajz šakom… oglušio krutejebo… sad pak peče na jajima, normalno, tu se ne udaram nego, ledtejebo, šapćem mu “Makni se s jaja!”… rukama nježno mašem, komarac ko šeik a ja ga hladim… gdje ću se po jajima udarit… on ode… eto ga pije krv na očnom kapku, ko bi reka da tamo krvi ima, ima jebote, ima… ja trepnem, on i dalje pije, ko da surfa na dasci, što ja više trepćem on više surfa. Protrljam oko, samo što sam ga protrlja, peče guzica. Prdnem… reko ako te bojni otrov nije ubio što će te ubit… krv ti jebem, za sekund peče ne čelo. Tu se odrapim šakom, klasično samokažnjavanje… odjednom tišina… reko ubio sam ga.
U jutro se probudim… pogledam na zid… stoji komarac, izvrno oči prežderan, u trbuvu mu kanta jupola puna krvi… reko ako ga ubijem, imam za krečit. I ne roknem ga.
Poslije razmišljam, zašto bi ga i ubio. Ljudi si kupuju mačke i pse za kućne ljubimce, pa spizde ohoho kuna za hranu. Ja sam svom kućnom ljubimcu hrana za džaba. Zovem ga Drago. Drago je dobar. Jedan dan se najede, 7 dana poslije ne pita ništa. Poletit ne može kad se mene naždere. Nekad mu pružim ruku da se još krvi napije, on kad nako prežderan vidi ruku, povraća…. zgadilo mu se. Ko kad mamurnom ponudiš pelinkovac u jutro. Al zato sedmi dan, kad Drago provari onih 15 litara krvi… čujem ga u onom mraku gdje govori
– Stavi masku kretenu!