Ana je od malena željela postati glumica. Svi su joj govorili, glumice su kurve. Jebat će te raznosači kabela, scenski majstori, ton majstori, glumci, režiseri…
Ljudi svašta seru. Ana je otišla na prijemni. Profesori koje je gledala na ekranima, neke i u kazalištu, tražili su od nje da bude kuja koja čeka da je zaskoči pas. Odglumila je. Član komisije, stariji, bradati gospodin zamolio ju je da ga sačeka u kafiću u blizini Akademije. Sjeo je za njen stol i rekao da može položiti ispit samo preko njegova mokrog kurca.
Nisam ja kurva, jebeš glumu, Ana se odlučila za ekonomiju. Diplomirana ekonomistica nikad neće čekati da je pas zaskoči dok na sastanku bude objašnjavala kako će se razvijati firma u idućih šest mjeseci. Na drugoj godini, profesor, mlađi gospodin, bio je kratak i jasan. Diplomirat ćeš, Ana, samo preko moga popušenog kurca.
Jebeš ekonomiju, nisam ja kurva, Ana je svome dragome odlučila reći da. Hodali su godinu dana, čemu čekanje, postoji li negdje bolji? Uselili su u podstanarski stan, Ana je našla posao u marketu. Nitko od nje neće očekivati da je s vremena na vrijeme zajaše napaljeni pas. Bila je u pravu. Radila je dvanaest sati dnevno, plaća je bila mala, ali sigurna. Sin je rastao.
Ana je širila noge mužu da bi ga oslobodila stresa. Ma, ne, nije to bilo kurvanje ili, ne daj, bože, nasilje. Muškarci imaju svoje potrebe, kad je muškarac koji ima svoje potrebe otac tvoga djeteta, moraš mu dati pičke. Imaš li ti svoje potrebe. ?!
Potrebu da ne legneš mužu kad si umorna, potrebu da ne prekidaš gledanje serije kad se njemu digne, pravo da mu otvoreno kažeš da ti danas i sad i ovdje nije do jebanja. Ana je vrlo brzo naučila da udane žene nemaju pravo na odbijanje izvršavanja bračnih dužnosti, ako žele mir u kući, ako žele da On s vremena na vrijeme ubaci suđe u mašinu, pogleda sinu zadaću i izvede psa u šetnju.
Ana je iza kase provodila dane i godine. S vremena na vrijeme padalo joj je na pamet da bi bila glumica da je profesoru glume dala pičke. Bila bi ekonomistica da je profesoru ekonomije popušila kurac. Da je…, ne bi je danas boljela leđa, ne bi za četiri tisuće kuna mjesečno sto puta dnevno trebala reći dobar dan, kartica ili keš, imate li našu karticu, hvala, ugodan dan vam želim. Ali Ana nije bila kurva.
Došao je novi šef. Njene mlađe kolegice morale su za vrijeme pauze odlaziti u skladište i kleknuti. Nema šanse, pomislila je Ana, nema jebene šanse. A onda ju je pozvao. Ana je u mesnici marketa sa pulta uzela nož, ne veliki nož. Nije ona htjela šefa ubiti, htjela ga je zastrašiti, samo mu poslati poruku, nisam ja kurva. Ušla je u skladište. Šef ju je čekao raširenih nogu, izvukao je kurac iz hlača i rekao joj kako nemaju previše vremena. Pauza je kratka, posla puno.
Zgrabio ju je za kosu i srušio na betonski pod. Njena je usta pritisnuo uz svoj kurac. Ana je promrmljala, dajte da dođem do daha, odmaknula se od njegove trbušine, izvukla nož iz džepa i zabila mu ga u trbuh. I ona i njezin odvjetnik su na sudu rekli da se Ana branila.
Sin je odbio posjećivati majku ubojicu, da, to je bila njegova odluka. Njezin jadni muž našao je tetu koja će brinuti o njegovom jadnom sinu dok je on na poslu. Teta će im i kuhati i prati i peglati i živjeti će s njima.
Ana je u zatvoru radila u kuhinji. Odličan posao. Posao iz snova. Dok guliš krumpire, ubacuješ Vegetu u vodu, trpaš hranu u tanjure, vrijeme leti, leti, leti. Još samo četrnaest i pol godina i Ana će biti slobodna. Nije bilo lako dobiti posao u kuhinji. Ana se snašla. Dala je pičke doktoru koji jednom tjedno dolazi u zatvor.
Piše Vedrana Rudan
(Stavovi izneseni u autorskim kolumnama i komentarima, ne odražavaju stavove uredništva, već su to osobni stavovi autora pojedine kolumne i komentara.)