Neki dan sam u jednom trgovačkom centru kupio čarape, crne… na AKCIJI. 10 pari čarapa 39 kuna, odma do ženskih gaća i minivoša nepoznatog proizvođača iz Kine. Reka bi čovjek “Vrlo povoljne čarape!”, to sam i sam pomislio… pa u košaru, kraj čajnih pašteta, stavio i čarape s AKCIJE.
Opra ja te čarape, paštetu pojeo davno, te ih tog dana svečano navuka na noge ka fasadu na zgradu sufinanciranu sredstvima Europske Unije… i odem na gradilište. 11 sati nosio te čarape. Svih 11 sati ka da sam noge drža u ekspres loncu, prokuvale noge ka teleća koljenica u rerni s krumpirom. Doša sam kući u 6 naveče, pajserom skidao čarape s nogu. To se zaljepačilo za nogu ka Cigo za bakar. Kako sam ih skinuo, pogledam stopala, a ona kompletno crna… ka Nelson Mandela. Reko koja je ovo pička materna, a ono se sve mucice iz čarapa zaljepile za noge. Znaš kolko je tih mucica bilo? Pa kume moj, sa moje 2 noge ja bi skućio 48 lastavica pod krovom. U čarapama elastina, na praćku se u Italiju ispališ ladno. Pamuka u njima ka vozačkih sposobnosti u Horvatinčića… a poliestera, majka te jebala, ka da je sav taperver svijeta otopilo pa ti ga u čarapu slilo. Kurje oko ti u toj čarapi oslijepi. Veli “Napale mi stopalo neke gljivice”, ama vrganji ti rastu!. Staviš sira među prste, miš stoji sa strane, drži tablu na kojoj piše “Ne pada mi na pamet!”. Slovenija ti na vajber šalje poruku “Višak toplinske energije šaljite nama!”.
Ajmo dalje… dosta je bilo odmora…