Ova bauštela… građevina jel… ode to lagano ka Titanik, na dno al bez muzike.
Neki dan bio u trgovini građevinskog materijala. Doduše, tamo sam svaki dan pa ne znam što napisa ovo “neki dan”. Uglavnom, čekam svoj red jer je u jutro gužva… pa gledam kolege bauštelce, gledam, gledam… i skužim… majka te jebala, ja sam najmlađi!!!
Ispred mene čovjek, 2 godine mlađi od Manolića. ova što radi viče IZVOLITE, on izvlači papirić… čita… kaže KAMEN MI TREBA… trojica mu objašnjavala da Dubrovačka Republika više ne postoji i da je Dubrovnik odavno izgrađen i da kamen može poslužiti jedino za kiseliti kupus.
Ovaj drugi stoji, pita ga žena IZVOLITE SLJEDEĆI STE… kaže on “Ma ja čekam da mi kolega javi što trebam uzeti”. U taj tren, na rame mu slijeće golub. Otrese golub sa noge ono pismo što ga donese, posra se i odleti. Veli čovjek “Nema do goluba, za šaku kuruza kolega i ja 2 tjedna pričamo”… kljun tarifa.
Ovaj jedan, došao pa pita ako se može upisati na tečaj za rukovatelja vaser vagom. Objasnila mu žena da se za vaser vagu ne ide na tečaj nego se je jednostavno kupi i krene raditi. Kaže čovjek “Ne znam vam ja te nove tehnologije”, iz džepa mu visak viri, piše na njemu Made in Egipat.
Četvrti vidio da iz faksa izlazi papir, pita “Što je vaš golub tako kockast?”… U kafe aparatu ostala nekom kava, ovaj stao, uzeo kavu pa usput popričao s kafe aparatom… poslije se žalio ovoj što radi “Onaj vaš šutljivi radnik me počastio kavom, kako mu ime?”… šesti vraća cement koji je stajao na kiši, dere se “Majku vam jebem, prodali ste mi kamen u prahu!”.
Na izlazu naiđem na onom prvog s početka priče, pogladi me po glavi, kaže “Sunce dedino, što tako mali radiš u skladištu građevinskog materijala?”… reko došao sam po daske i nešto cigle… kaže stari “Uz ovakvu mladost ova se država ne mora brinuti za budućnost”…
… tako nekako proleti golub i posra se na mene.