Neki dan sam kupio mango. Interesantna voćka. Ne znam ako sam ih u životu pojeo 5… možda 6… 7 u vr glave.
Znam i kad ga kupujem… kad mu cijena po komadu s 9 000 kuna padne na 5 kuna jer mu je redovna cijena ka da ga ubralo na Marsu pa ga dovezlo šleper-raketom na Zemlju.
Sad se probudio pa sam išao pišat. Putem do školjke, tih pet metara, sam ogladnio. Reko idem pojest taj mango. Koru ima nako… nešto između gume dječjeg bicikla i vojnog šatora… tvrdnjikava. Ogulio ja njega, zagrizo… i osta mi jedno 6 zuba unjem.
Prvo sam mislio da sam kupio mango kojeg je u trgovini netko zagrizao pa mu proteza ostala zabijena… al prebirući prstom po vlastitoj usnoj šupljini, vrlo brzo shvatih kako su u mangu moji zubi. Ovo je već peta… šesta… u vr glave sedma tura zubiju koju sam ostavio u mangu. Ne čudi to jer za kupiti zreo i sočan mango, trebaju ti 2 jamca i omanji kredit… al ja se uvijek upecam na AKCIJU na kojoj se prodaje mango sorte “Kamenjar” pa ga glođem ka lav kad glođe bivolju bedrenu kost.
Znam… trgovački centar se u nabavi zajebe pa kupi 2 vagona nezrelih manga… pa kad ga istovare i vide što su kupili… direktor skoči i kaže “Prodavajte ga po nabavnoj cijeni jebosamu majku i mangu!”… onda se netko pametan javi pa kaže “Direktore, jebosamu majku i mangu, ko će kupit tako tvrd mango!?”… onda direktor kaže “Jebosamu majku i mangu, pojšćega ovi naši krezubi Indijanci”… i pogodio je!… dođu ovakvi krezubi Indijanci ka ja, vide “Akcija, mango 5 kuna”… kupim ga… zagrizem… postanem poglavica svih krezubih Indijanaca jer mi ostala samo 2 zuba, zovu me “Zec koji se zajebo”… pogledam onaj zagrižen mango i kažemb
- “Jefo fam ti majku i mangu, a ifo fam famo pifat!”